Šta zaista uništava industrijski pod (i koliko toga je čišćenje)
Pod retko propada od opterećenja. Propada od sitnog abrazivnog materijala koji se svakodnevno unosi i ne uklanja, i od hemije koja skida zaštitni sloj brže nego što ga išta obnavlja.
Objavljeno 6 min čitanja
Kada pod u hali počne vidljivo da propada, prvo objašnjenje je obično opterećenje: viljuškari, palete, saobraćaj. To je retko tačno. Betonski i epoksidni podovi u industrijskim objektima projektovani su za to opterećenje. Ono što ih troši je sitnije i dosadnije.
Pesak i sitne čestice rade kao brusni papir
Svaki ulazak vozila ili čoveka unosi sitan abrazivni materijal: pesak, kamenu prašinu, so zimi, čestice iz samog procesa. Taj materijal se pod točkovima viljuškara i pod đonovima razmazuje po površini i deluje tačno kao brusni papir.
Zaštitni sloj, premaz ili zaglačana površina betona nije debeo. Kada se skine, otkriva se poroznija masa ispod, koja onda upija ulje i vlagu i propada mnogo brže. Do te tačke popravka je bila pranje. Posle te tačke popravka je obrada površine ili nov premaz.
Većina prljavštine uđe na prvih nekoliko metara
Neuporedivo najveći deo abrazivnog materijala unese se kroz ulaze. To znači da ulazna zona i prostor ispred dokova nose nesrazmerno veliki deo problema i zaslužuju nesrazmerno veliki deo pažnje.
- Ulazni otirači dovoljne dužine, redovno prani. Kratak otirač ne uradi ništa.
- Češće čišćenje prvih metara od ulaza nego ostatka objekta.
- Održavanje spoljnog prilaza i parkinga, prljav prilaz znači prljav pod unutra.
- Zimi posebna pažnja: so i pesak za posipanje su izrazito abrazivni i hemijski agresivni.
Pogrešna hemija skida ono što štiti pod
Druga česta greška je izbor sredstva. Jako alkalna sredstva i agresivni odmašćivači brzo daju vidljiv rezultat, ali na premazanim i zaglačanim podovima skidaju zaštitni sloj. Pod izgleda čisto, a zapravo je ogoljen.
Suprotan problem su sredstva koja ostavljaju film. Taj film je lepljiv, hvata prašinu i pod se prlja brže nego pre. Tada se povećava doza sredstva, što pogoršava stvar. To je zamka u koju se lako upadne.
Pravilo je dosadno ali radi: sredstvo se bira prema tipu podloge, ne prema tome koliko jako deluje. Ako ne znate tip poda, to je prvo što treba utvrditi. Proizvođač premaza ili izvođač poda obično ima specifikaciju.
Stajaća voda je problem, ne rezultat pranja
Pranje koje ostavlja vodu na podu pravi tri problema odjednom: klizav pod dok se ne osuši, vlaga koja ulazi u pukotine i spojeve, i tragovi koji ostaju kada voda ispari sa rastvorenom prljavštinom u sebi.
Zato mašine za pranje podova imaju usisnu gredu: peru i istovremeno kupe vodu, pa pod ostaje skoro suv. To nije udobnost nego funkcionalni zahtev: površina se vraća u upotrebu odmah i vlaga ne stoji.
Kako prepoznati koji problem imate
| Šta vidite | Verovatan uzrok |
|---|---|
| Mat tragovi po stazama kretanja | Abrazija, sitne čestice se ne uklanjaju |
| Pod se prlja brže nego ranije | Film od sredstva koje ostavlja naslage |
| Tamne mrlje koje se ne skidaju | Premaz je skinut, podloga upija |
| Tragovi i šare posle pranja | Voda se suši na podu, nema usisavanja |
| Prašina se vraća ubrzo posle metenja | Metenje bez usisavanja |
Šta od ovoga vredi menjati
Redosled po odnosu efekta i troška: prvo ulazna zona i otirači, zatim uklanjanje sitne frakcije umesto običnog metenja, pa provera hemije u odnosu na tip poda, pa pranje sa usisavanjem umesto mokrog brisanja.
Sve četiri stavke su jeftinije od obrade površine, a obrada površine je jeftinija od novog poda. Poenta održavanja je da se ostane na prvom nivou što duže.
Treba vam ponuda za vašu lokaciju?
Opišite objekat, javljamo se u roku od jednog radnog dana i dogovaramo izlazak na teren.